РУМА У ПРОШЛОСТИ 

 Рума се под именом Arpatarlo први пут помиње 1323. године. У средњем веку била је варош, а 1519. припадала је породици Јакшић. Као насељено место бележи се 1634, као и 1702. и 1713. године. Већ 1702. неки Румљани имали су винограде у Фрушкој гори и у Борковцу. Године 1736. Рума је имала 43 породичне старешине, а до 1756. број домаћинстава достигао је 80. У наредној деценији број српских домова се скоро удвостручио – 1766. било их је 155, а 1774. већ 245. До 1791. број се повећао на 330 домова са 1.887 становника. Први Немци су се у Руму доселили након пада Београда под Турке 1739. Властелин Пејачевић 1784. доводи око 700 Немаца – радника и занатлија, а у периоду 1790–1794. још 36 немачких породица. До 1810. Рума има 369 српских домова, а 1808. – 2.893 становника. У румском атару налазе се бројни потеси: Врбара, Борковац, Баруновац, Врхови, Заграда, Леје, Церје, Јеленци, Шодол, Пашино поље, Жировац, Перак, Кудош, Бадњача и више воденица: Грујача, Ковачевица, Груша, Калајетуша, Шиндрача, Тајновица, Брзава, Пенава и Швабуља.

Литература: Душан Ј. Поповић Срби у Срему до 1736/7, историја насеља и становништва, Београд, 1950.

КЛЕНАК У ПРОШЛОСТИ 

 Фридрих Вилхелм фон Таубе немачки путописац 1776/7.године забележио је да је Кленак (Klenka) село на Сави, тачно преко пута налази се турски град Шабац (Бујурделен) – описан као „кључ Срема“. Наводи се да је  Мухамед II од начинио од овог пограничног местра тврђаву коју су Османлије изгубили 1717.године, Београдским миром 1739.године поново су је добили али је царска војска порушила утврђење. Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Кленак лежи уз Саву и има 133 куће. У насељу постоје немачка и илирска школа, стара дрвена илирска црква која се управо обнавља. Ту је и скела за превоз у Турску. Недалеко се налази брежуљак познат као Шанац генерала Петрашића, а у околини се налазе и бројне аде: Рогач, Лакетина, Хрвеница, Адица, Караула и Драгојевац.

 

Литература:

Фридрих Вилхелм фон Таубе, Историјски и географски опис Краљевине Славоније и Војводства Срема како с обзиром на њихове природне особине тако и на њихово садашње устројство и ново уређење у црквеним, грађанским и војним стварима, Матица српска, Нови Сад, 1998.

Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.

ХРТКОВЦИ У ПРОШЛОСТИ  

 Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Хртковци се налазе у пријатној равници и имају 97 кућа од чатме. Поседују официрски квартир, дрвену католичку цркву, жупску кућу, капелу на гробљу, стрелиште, као и народну школу и шупу за егзерцир. Близу насеља је ергела, а на Сави се уздиже утврђена узвишица Гомолава, некадашњи шанац. Ниже низ реку налази се савско острво Рогач.

Литература:

Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.

НИКИНЦИ У ПРОШЛОСТИ 

 Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Никинци имају 80 ушорених кућа од чатме и једноставну дрвену католичку цркву са капелом. Са Хртковцима деле исту историју досељавања Климената, који су 1738. године стигли из Албаније.

Литература:

Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.

ПЛАТИЧЕВО У ПРОШЛОСТИ 

  Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Платичево је равничарско насеље окружено шумом, са 137 кућа од чатме, трошним официрским квартиром, илирском црквом и школом. Нова црква од чврсте грађе тренутно је у изградњи.

Литература:

Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.

ГРАБОВЦИ У ПРОШЛОСТИ 

  Према запису из 1702. Грабовци су били пусто и камерално село, које је раније било насељено Рашанима. Последњи турски власник земље био је Мустај-бег из Митровице, коме се плаћала свака врста десетине, а султански порез био је три форинте по кући и уплаћивао се у Будим. Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Грабовци броје 150 кућа од чатме, са трошним официрским квартиром, дрвеном илирском црквом и школом, све је грађено од истог материјала.

Литература:

Марко Јачов, Срем на прелому два века (XVII-XVIII), Београд, 1990.

Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.

ВИТОЈЕВЦИ У ПРОШЛОСТИ 

  Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела,  Витојевци имају 54 куће, добру илирску цркву, стару капелу ван насеља и илирску школу од чатме. Окружени су баруштинама.

Литература:

Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.

БУЂАНОВЦИ У ПРОШЛОСТИ

   Буђановци се први пут помињу 1477. године. У селу је 1548.године написано познато Јеванђеље. Као насељени забележени су 1702. и 1713. 1734. имали су 85 домова, 1766. – 93, 1774. – 165, 1791. – 170 домова са 1672 душе, а 1810. – 185 домова и 1698 душа. Називи за потесе су: Ледине, Поток, Грчки гај, Под Кривајом, Ваганац, Галова ча, Иве, Камаљ, Текиновац.

Литература:

Душан Ј. Поповић Срби у Срему до 1736/7, историја насеља и становништва, Београд, 1950.

ДОБРИНЦИ У ПРОШЛОСТИ

  Добринци  се помињу 1308. године, а под Турцима 1634. Као насељени забележени су 1702. и 1713. 1734. имали су 50 домова, 1766. – 95, 1774. – 115, 1791. – 128 домова са 948 душа, а 1810. – 160 домова и 1410 душа. Називи за потесе су: Долача, Крчевине, Сврзија, Букина бара, Ваган, Сонок, Каменске њиве, Дужнице, Шевин брег, Забрана, Дрварски пут.

Литература:

Душан Ј. Поповић Срби у Срему до 1736/7, историја насеља и становништва, Београд, 1950.

ДОЊИ ПЕТРОВЦИ У ПРОШЛОСТИ 

  Доњи Петровци  су 1520.године били у поседу деспотице Јелене; помињу се и у Крушевском поменику.  Године 1713. забележени као насељени. 1734. имали су 27 домова, 1766. – 30, 1774. – 48, 1791. – 82 дома са 669 душа, а 1810. – 103 дома и 893 душе. Називи за потесе су: Град, Црњевци, Шевар, Јарчина, Лопар, Попов брег, Рогозњача, Маринков дол и др.

Литература:

Душан Ј. Поповић Срби у Срему до 1736/7, историја насеља и становништва, Београд, 1950.

ЖАРКОВАЦ У ПРОШЛОСТИ

КРАЉЕВЦИ У ПРОШЛОСТИ

   Краљевци се помињу 1339 године, као насељени забележени су 1634, 1658, 1702. и 1713.  Године 1734. имали су 25 домова, 1766. – 40, 1774. – 76, 1791. – 96 домова са 718 душа, а 1810. – 123 дома и 912 душа. Називи за посете су: Румско поље, Церје, Степановића багрем, Дужнице, Башталук, Вртљача, Забран.

Литература:

Душан Ј. Поповић Срби у Срему до 1736/7, историја насеља и становништва, Београд, 1950.

МАЛИ РАДИНЦИ У ПРОШЛОСТИ

Радинци се на крају 17. века сматрају селом способним да да велики приход, а већ 1702. године у њему се примећује брз раст и досељавање Рашана, углавном из Бачке. Имају сопствену цркву и више од тридесет кућа, али без млина или рибњака. Под Турцима нису плаћали траварину ни деветину, али јесу десетину, новац, дрва и сено свом спахији. Мали (Доњи) Радинци забележени су као насељени 1702. године. Године 1734. имали су 28 домова, 1766. – 43, 1774. – 53, 1791. – 55 домова са 324 душе, а 1810. – 61 дом и 402 душе. Године 1761. бележи се око 600 становника и чак два храма, а село има репутацију уточишта разних избеглица и преступника који су лако бежали у турску Митровицу. Принц Ливије Одескалки у селу подиже кућу за крчму и месницу. Називи за потесе су: Брестови, Суодол, Лештање, Церје, Мали и Велики Црквенац, Прегревац, Ногавица, Горњи ред.

Литература:

Душан Ј. Поповић Срби у Срему до 1736/7, историја насеља и становништва, Београд, 1950.

Марко Јачов, Срем на прелому два века (XVII-XVIII), Београд, 1990.

ПАВЛОВЦИ У ПРОШЛОСТИ 

  Павловци су забележени 1315. године (вероватно ови у Срему). Као насељени спомињу се 1702. 1734. имали су 23 дома, 1766. – 53, 1774. – 60, 1791. – 63 дома са 264 душе, а 1810. – 82 дома и 459 душа.
Називи за потесе су: Јовинац, Калуђерице, Горњи до, Курдин, Попова дољача, Селиште, Крчевине, За гробљем, Кратељ.

Литература:

Душан Ј. Поповић Срби у Срему до 1736/7, историја насеља и становништва, Београд, 1950.

ПУТИНЦИ У ПРОШЛОСТИ

 Путинци су први пут забележени 1416. године. Као насељени помињу се 1658.године, 1702. и 1713. 1734. имали су 32 дома, 1766. – 61, 1774. – 56, 1791. – 72 дома са 538 душа, а 1810. – 83 дома и 557 душа.
Називи за потесе су: Вићине, Биково чело, Војковци, Међе, Сешин, Солнок, Лукићев брег, Пејакове ледине, Вртлог.

Литература:

Душан Ј. Поповић Срби у Срему до 1736/7, историја насеља и становништва, Београд, 1950.

СТЕЈАНОВЦИ У ПРОШЛОСТИ 

  Стејановци се први пут помињу 1391. године, а као српско насеље постоје већ око 1500. На почетку 18. века Стејановци се описују као село са око четрдесет кућа, смештено у долини богатој воћем и са осам млинова. Из оближње планине извире здрава вода коју су становници користили за лечење. Место је било погранично, без цркве и јавних зграда, али са темељима старог каштела на брегу. Турски власник био је Цуцу-бег из Митровице.  Године 1710. сведоче као „старина и домовина више од двеста љет“. Године 1702. забележени као насељени, а 1734. имали су 40 домова, 1766. – 63, 1774. – 73, 1791. – 93 дома са 595 душа, а 1810. – 100 домова и 583 душе. Називи за потесе су: Гај, Град, Бајића поље, Брекица, Црквина, Водено, Баре, Близанци, Човинац и др.

Литература:

Душан Ј. Поповић Срби у Срему до 1736/7, историја насеља и становништва, Београд, 1950.

Марко Јачов, Срем на прелому два века (XVII-XVIII), Београд, 1990.