Гвоздено доба је најмлађи период праисторије и траје од почетак 1. миленијума до краја 5.века пре нове ере. Подељено је на: старије и млађе доба. То је време формирања и развоја грчке и римске цивилизације у источном Медитерану и конституисања првих познатих етничких заједница на Балкану. Економске контакте следили су културни и политички утицаји, као и сваки други цивилизацијски напредак. Без обзира што су наша континентална племена називали варварски, није изостао интерес успостављања врло развијених трговачких односа. Како су се ти односи интезивирали, растао је културни и општи цивилизацијски утицај и на племена која су живела у Војводини. У овом периоду стварају се владајуће класе и потчињени, што је судбина свих будућих историјских периода. Већ у 4.веку пре н.е. појављује се роба велике вредности која има улогу новца. На више начина се испољава употреба гвожђа. После бурних миграција, крајем бронзаног доба, ситуација се стабилизује и мирни период траје до 5.века пре н. е. Стварају се веће и снажније заједнице и нова врста племенске аристократије на саплеменицима. Због политичких догађаја на Медитерану, стешњене трговине између Персије и Картагине, приморале су грчке градове да се окрену према европском континенту тј. према унутрашњости Балкана и Подунављу. Прва упореба гвожђа забележена је у Малој Азији. Касније је тајни рецепт био познат Египћанима па после становницима Европе.
  Први гвоздени предмети у Војводини потичу из 10. века пре нове ере. Откривени су на насељима Гомолава код Хртковаца и Градина на Босуту код Вашице.Употреба гвожђа донела је значајне промене у друштвено-економским односима и општем напретку. Гвожђе добијено на овај начин није било нарочитог квалитета али се користило за прављење пољопривредних алата и оружја. Постоји више теорија како је гвожђе доспело код нас, највероватније да је разменом роба уз могуће мање групе досељеника. Све до 5. и 4. века пре нове ере, гвожђе у Војводини се мало употребљавало. Користила се и даље бронза за многе предмете, а нарочито накит. Масовна употреба гвожђа везана је за долазак Келта (после поразак код Делфа 279.г.п.н.е.) у наше крајеве у трећем веку пре нове ере. Њихови ковачи су били прави виртуози у откивању и обликовању гвоздених предмета. Гвоздено доба Војводине обележиле су две основе културне појаве.
  Током старијег гвоздено доба од 10. до 4. века пре н.е. сменила су се три развојна периода Босутске групе. Први пут су насеља ове групе откривена на насељу Градина на Босуту код Градине и по овом месту је култура добила назив. На основу пронађеног материјала ово је насеље старијег гвозденог доба, најмоћније и најзначајније у целом Подунављу. У Срему што се тиче гвозденог доба значајни су локалитети: Градина на Босуту, Калакаче код Бешке и Гомолава код Хртковаца. Најранија насеља вуку директне корене из касног бронзаног доба Белегиш групе, а под утицајем нових друштвено-економских односа, насталим употребом гвожђа, формирају се прва насеља типа Калакача. За велика утврђења коришћена су стара равничарска насеља на високим обалама река и тешко приступчаним обронцима Фрушке горе. Велика насеља на доминантним местима била су повезана у ланац колективне одбране, а око њих су била мања станишта и салаши. У утврђеним насељима, куће су биле збијене са уским пролазима. Око бедема је био одбрамбени ров. Најбољи бедеми у Срему откривени су на Калакачи и Градини на Босуту. Правоугаоне куће прављене су као и раније. На Калакачи је примећена једна новина, фино обрађена фасада била је окречена белом минералном масом, а затим украшена кружним туфнама минералне браон боје. Тако се на почетку овог периода први пут срећу моловани зидови. У средњем развијеном периоду гвозденог доба јавља се као темељ хоризонтална греда на коју се наслања зидна конструкција. Најбољи пример је откривен на насељу Градина на Босуту. На подници куће налази се огњиште уоквирено траком испуњеном везаним „S“ мотивом што би могао бити објекат посебне намене. У кућама  и око њих налазила су се покретна и непокретна огњишта и пећи. Све нам то говори да се наше подневље значајно приближило тековинама грчке цивилизације. У кућном амбијенту јављају се праве лампице-жишци какве срећемо на Медитерану. Становништво гвозденог доба, Босутске групе бави се превасходно земљорадњом и сточарством. Узгаја житарице  које су чуване у великим керамичким посудама у дубоким конусним јамама у лесу и на површини насеља у силосима. После једне жетве силоси на Градини и Босуту били су напуњени житарицама, али је дошло до пожара услед велике експлозије па је цело село страдало. Пољопривредне алатке су сличне ранијим. Постоје бронзани српови и српови домаће производње и приручног материјала. Узгаја се домаће говече, свиња, овца, коза, коњ и пас. Користили су од њих: вуну, млеко, месо, радну снагу и ђубриво, а клали су само одрасле животиње. Лов и риболов су чинили  омиљену и допунску исхрану. Вишак су користили за размену добара  као што су жито, месо и кожа, а за узврат су добијали луксузну робу са југоистока Европе. У гвозденом добу велики модни хит постаје сребро, нарочито накит од њега. У овом периоду после металургије високо место заузима производња и промет соли. Ниска земљишта у Војводини заслањена су јер су настала на остацима Панонског мора. Праисторијски човек у гвозденом добу је увидео да животиње што редовније узимају со брже се развијају. Цео процес производње и дистрибуције соли допринео је квалитету живота људи, што је имало утицаја и на наше крајеве. Треба напоменути да се у овом периоду користио ћилибар и стаклена паста за израду накита. Накит од ћилибара је врло цењен још од ране праисторије нарочито у бронзано и гвозденом добу, а имао је не само естетско већ и магијско и симболичко значење. Порекло пасте се не зна, али се среће крајем гвозденог доба у облику ђердана жуте, плаве и беле боје. Првог стакла немамо у гвозденом добу. Важан налаз је велика посуда од бронзаног лима-ситула и Сремске Митровице. Климатски услови су наметнули потребу за две врсте гардеробе – зимску и летњу. На том нам укразује и употреба тежих тегова за разбоје. Они нам говоре да се производила веома груба тканина од које се правила топла одећа и ћебад.У Војводини су откривени велики број коњски узди из овог доба. Керамичка производња је у знатном паду у односу на бронзано доба, нарочито када је фина керамика у питању. У раном гвозденом добу керамика је груба и робустна, а луксузне робе скоро да нема.
 У средњем добу дошло је до стварања разноврсних и атрактивних форми са украсима жигосане и урезане живописне орнаментике, испуњене белом бојом. У касним фазама ради се робусна керамика глачаном канелуром као јединим украсом. Овом керамиком завршена је њена ручна израда и долази у употребу лончарски витл. У овом периоду керамика је изгубила на својој елеганцији, али је обогатила асортиман практичне употребе. Становници Босутске групе своје мртве сахрањивали су у корпоралном стању и са свим припадајућим прибором уз одговарајући ритуал .Покојник се стављао на раку, положен на леђа. Поред хране и пића које се стављало у керамичке посуде, гроб се обележавао са две камене плоче вероватно као споменик. Тако обилне даће говоре о економском напретку у гвозденом добу. У раном периоду гвозденог доба на насељу на Гомолави код Хртковаца формиране су две масовне гробнице кружног облика у које су претежно сахрањивали млађе особе једну преко друге. Овде је изгледа реч о жртвовању младих особа, због неке несреће, болести или природних катастрофа. Носиоцима Босутске групе на основу неких историјских извора и постојећег археолошког материјала сматрају се Трибали, чија се граница лоцира на корито реке Дрине. Крајем 5. и почетком 4.века пре н.е. почињу покрети Келтских племена према истоку са простора око реке Рајне. Помиње се да су имали мирољубиве контакте са Александром Великим око 335.године у време његов рата са Трибалима. После његове смрти, Келти се спуштају јужније и насељавају цео Срем и велико Поморавље. Њихови апетити нису били исрцрпљени па су предузели походе на Грчку. После пораза код Делфа, 279.године пре. н.е. насељавају северну Србију и Подунавље. Период живљења келтских племена на Балкану назива се латен (назван је по сојеничком насељу Ла Тене у Швајцарској). Келти и Гали били су храбар, поносит и до суровости одважан народ. Доласком Келта из темеља је промењена култура и обичаји староседелаца. Од домородачког становништва су прихватили технологију и начин градње кућа од плетера и лепа. Настаје нова организација великих утврђених насеља-опидума, правоугаоног или овалног облика који су били економски и културни центри око којих се сконцетришу мања насеља. Доласком Келта код нас јављају се многе новине: употреба витла за израду керамике (производња добија скоро индустријске размере), доносе велико ковачко искуство, те тако кују прве сребрне новчиће на нашим просторима имитирајући грчку драхму. Келти су своју мртве доласком у Панонију почели спаљивати и сахрањивати у урнама.Уз покојника се као и раније сахрањују лични прибор и оружје. Средином прво века пре н.е.дошло је до велике битне између Келта и Дачана на Тиси  и после тог пораза, келтско племе Скородисци остали су да живе на територији Срема.

Литература:

Др Предрага Медовић, Праисторија на тлу Војводине, од Панонског мора до доласка Римљана, Нови Сад, 2001.

Извор:
Према казивању Уроша Николића археолога из Руме.