Сремска Митровица
13. окт 2025.Сурчин
13. окт 2025.Пећинци
ПЕЋИНЦИ У ПРОШЛОСТИ
Пећинци се први пут помињу 1416. године у крушедолском поменику под именом Пејкинци, као и у фалсификованој повељи манастира Крушедол. У документима из 1702. и 1714. године бележе се као насељено место. Године 1733. заједно са Сибачем имали су „60 глава доста добрих“, 1734. 21 дом, а 1736. укупно 23 породична старешине, са 20 ожењених и двојицом неожењених одраслих синова или браће. Број домаћинстава постепено расте: 1756. било их је 40, 1766. – 52, а 1774. – 72. Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Пећинци имају 77 кућа од набоја, покривених трском и рогозином, и неунијатску цркву од добре грађе. До 1791. број домова износи 70 са 537 становника, а 1810. године бележи се 80 домова, док је 1808. забележено 772 душе.
Потеси и локалитети у околини Пећинаца носе називе: Барице, Бостан, Проба, Алиција, Лопар, Будимлија, Камариште, Рупетине, Кнежевица, Орачко поље, Старо село, Дубоки вртлог, Просине и Зовинци.
Литература:
Душан Ј. Поповић Срби у Срему до 1736/7, историја насеља и становништва, Београд, 1950.
Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.
ПОПИНЦИ У ПРОШЛОСТИ
Фридрих Вилхелм фон Таубе немачки путописац 1776/7.године забележио је да су Попинци место познато по одличној пшеници и плодном земљишту. Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Попинци броје 78 кућа од набоја, једну зграду и официрски квартир од добре грађе, као и илирску цркву.
Литература:
Фридрих Вилхелм фон Таубе, Историјски и географски опис Краљевине Славоније и Војводства Срема како с обзиром на њихове природне особине тако и на њихово садашње устројство и ново уређење у црквеним, грађанским и војним стварима, Матица српска, Нови Сад, 1998.
Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.
КАРЛОВЧИЋ У ПРОШЛОСТИ
Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Карловчић има 76 кућа од плетера, све ушорене, са илирском црквом од добре грађе и школом од чатме.
Литература:
Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.
АШАЊА У ПРОШЛОСТИ
Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Ашања се налази у шуми и има 76 кућа од плетера, трошну илирску цркву исте градње, све у једном реду. Према подацима из 1905. године село има 212 домова, од којих је 170 српских. Укупно село има 1.307 становника. По вероисповести и народности, најбројнији су Срби православне вере – 980, затим Немци – 143, Словаци – 128, док осталих има 56. У Ашањи се налазе једна српска православна црква и једна комунална школа, сазидана 1840. године. Црква је сазидана 1838. године у византијском стилу и посвећена је св. Арханђелу Гаврилу, а матичне књиге су заведене 1777. године.
Литература:
Мата Косовац (за уредништво одговара), Српска православна митрополија карловачка, по подацима из 1905, Сремски Карловци, 1910.
Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.
Купиново, 1909.
КУПИНОВО У ПРОШЛОСТИ
Фридрих Вилхелм фон Таубе немачки путописац 1776/7.године забележио је да је Купиново (Kupinowa) утврђено трговиште на Сави. Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Купиново је веће равничарско насеље са 142 куће од плетера. Има капетански и хируршки квартир, илирску и немачку школу, илирску цркву од добре грађе, стрелиште, као и стару капелу изван села. Преко баруштине Обедска подигнут је дрвени мост, а у близини се налазе рушевине дворца који се приписује деспоту Вуку Бранковићу, као и две савске аде.
Литература:
Фридрих Вилхелм фон Таубе, Историјски и географски опис Краљевине Славоније и Војводства Срема како с обзиром на њихове природне особине тако и на њихово садашње устројство и ново уређење у црквеним, грађанским и војним стварима, Матица српска, Нови Сад, 1998.
Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.
ОБРЕЖ У ПРОШЛОСТИ
Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Обреж се састоји од 100 поравнаних кућа од чатме, има официрски квартир и илирску школу од добре грађе. У близини се налазе две аде на Сави, зване Подгорица, под овостраном управом.
Литература:
Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.
МИХАЉЕВЦИ У ПРОШЛОСТИ
Године 1702. Михаљевци су запустели, али су раније били насељени Рашанима. Немају ни цркву, ни млин, ни зграде. Земљу је држао Бећир-ага из Митровице, коме су становници плаћали десетину, дрва и сено. Султански порез даван је у Будиму. У XVIII веку велика и мала десетина од свих приноса припадала је принцу Одескалкију. Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Михаљевци леже у равници и имају 65 ушорених кућа, углавном од плетера, покривених трском и рогозином, као и дрвену илирску цркву и школу.
Литература:
Марко Јачов, Срем на прелому два века (XVII-XVIII), Београд, 1990.
Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.
ПРХОВО У ПРОШЛОСТИ
Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Прхово броји 71 кућу сличне градње и покривача, све у једној линији, са дрвеном илирском црквом и школом.
Литература:
Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.
Поздрав из Д. Товарника, прва половина 20.века, извор:Ђорђе Бошковић, Рума
ТОВАРНИКУ ПРОШЛОСТИ
У Товарнику 1633. године живе православни. Турака има 30 кућа. С обзиром да ту пролази главни пут од Будима, преко Београда до Цариграда, налази се једно склониште за путнике. Босански фрањевци су обавестили Конгрегацију за пропаганду вере да је овде граница ђаковачке бискупије „која никада није била бискупија. Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Товарник има 81 ушорену кућу, официрски квартир од добре грађе, дрвену илирску цркву и ергелу изван насеља.
Литература:
Марко Јачов, Срем на прелому два века (XVII-XVIII), Београд, 1990.
Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.
ОГАР У ПРОШЛОСТИ
Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Огар је смештен у равници међу шумама и баруштинама, има 97 кућа, официрски квартир, добру илирску цркву, стару трошну дрвену цркву и школу од чатме.
Литература:
Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.
Шимановци, прва половина 20.века, извор:Ђорђе Бошковић, Рума
ШИМАНОВЦИ У ПРОШЛОСТИ
Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Шимановци имају 97 кућа, углавном од плетера, капетански квартир, немачку школу, егзерцирну шупу од набоја, коњушницу од чатме и ергелу.
Литература:
Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.
Деч, 1911-1920.
ДЕЧ У ПРОШЛОСТИ
Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Деч се налази међу баруштинама и има 96 кућа, официрски квартир од добре грађе и дрвену илирску цркву.
Литература:
Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.
БРЕСТАЧ У ПРОШЛОСТИ
Брестач се 1520. године налазио у поседу деспотице Јелене. Забележен је и у повељи манастира Крушедола. Као „ново село“ помиње се 1744. са попом Георгијем. Године 1756. Брестач је имао 30 домова, 1766. – 53, 1774. – 113, 1791. – 140 домова са 1156 душа, а 1810. – 125 домова и 905 душа. Називи за потесе и баре су: Прека бара, Дрса, Држине, Крстови, Кут, Мађарице, Живића њиве, Стогова бара, Криваја, Забрана, Салаш, Овсена греда, Циглана, Голаћ, Пластовача.
Литература: Душан Ј. Поповић Срби у Срему до 1736/7, историја насеља и становништва, Београд, 1950.
ДОЊИ ТОВАРНИК У ПРОШЛОСТИ
Доњи Товарник је први пут забележен 1403. године, а 1578. као „српско село“. Године 1727. био је пустара. 1756. имао је 16 домова, 1766. – 47, 1774. – 71, 1791. – 67 домова са 499 душа, а 1810. – 94 дома и 547 душа. Повећање становништва последица је досељавања из Србије. Називи за потесе су: Кучине, Фаркашића бара, Криваја, Андрин збег, Брњача, Хрватска греда, Гајић, Павлов салаш, Забран, Виноградиште и др.
Литература: Душан Ј. Поповић Срби у Срему до 1736/7, историја насеља и становништва, Београд, 1950.
СИБАЧ У ПРОШЛОСТИ
Сибач се први пут помиње 1397. године. Као насељен забележен је 1713. године, а 1733. имао је 20 „глава“, 1734. – 17 домова, 1756. – 20, 1766. – 34, 1774. – 44, 1791. – 56 домова са 355 душа, а 1810. – 55 домова и 427 душа. Називи за потесе су: Кнежевица, Стрмоглавнице, Брестови, Гробље, Црна бара, Лопари, Барица, Крчевине, Глогови, Овсиште.
Литература: Душан Ј. Поповић Срби у Срему до 1736/7, историја насеља и становништва, Београд, 1950.
СУБОТИШТЕ У ПРОШЛОСТИ
Суботиште је забележено 1329. године и у Крушевском поменику као паланка. Године 1713. и 1717. спомињу се Суботиште и Мишковци као одвојена насеља, која су се касније спојила. Године 1733. Суботиште је имало 100 „добрих глава“, 1734. – 50 домова, 1766. – 67, 1774. – 82, 1791. – 99 домова са 765 душа, а 1810. – 120 домова и 698 душа. После 1739. Мишковце је држао капетан Вата, вођа Климената у Срему.
Литература: Душан Ј. Поповић Срби у Срему до 1736/7, историја насеља и становништва, Београд, 1950.