Палеолит (потиче од грчке сложенице, речи палео-стар и литос- камен) или старије камено доба и траје је од 2.500.000 година пре садашњости до 120.000.год. пре садашњости. Камен је најмасовнији материјал доба и најадекватнији симбол старијег каменог доба. Назив обраде камена био је одлучијући разлог зашто је ово доба добило назив старије камено доба. Разлог је био тај зато што су своје алате добијали од грубог окресивања камена. Тако је кроз цео период каменог доба лов и роболов био заступљен.Палеолит се дели на: доњи, средњи, и горњи.Средњи палеолит траје од 120.000 година пре садашњости до 45.000 година пре садашњости. Носиоци ове културе су неандерталци. Из овог периода је култура Мустеријер (названа је према пећини фр. da Moustier, на обали Везера у Дордоњи) Налазишта у Срему су у Петроварадину и Иригу. Горњи Палеолит траје од 45 хиљада година пре садашњости до 12 хиљада година пре садашњости.Носилац ове културе је хомо сапинес (aнатомски модеран човек).
У Војводини нема много откривених трагова живота људи из времена старијег каменог доба-палеолита. Неколико регистрованих налазишта припадају средњим и млађим фазама палеолита. Углавном ради се о једноставним алаткама које су сами обрађивали од расположивих сировина- кремена и кости. Поред оруђа из ових периода су делови скелета животиња, а најзначајнији су: мамут, степски коњ, бизон и јелен.
Област Срема са битним локалитетима, извор: Урош Николић, Палеолитска налазишта на територији Срема, Зборник Завичајни музеј Рума,VII, 2015,23.
Палеолитски материјал из Срема је доста сличан са палеолитским материјалом из региона, првенствено из граничних делова Панонске низије. Постоје неколико пронађених налаза из доба палеолита, а само налази са Петроварадинске тврђаве имају стратиграфски карактер док код Земунског лесног платоа и из Ирига немају стратиграфски значаја али су значајне као одреднице о насељавају Срема у том периоду. Са налаза код Ирига, на локалитету Циган, пронађени су окамењени делови скелета мамута (ребро) и кремени стругач који припада горњем палеолиту.
Кремени стругач, извор:П.Медовић – Археолошки преглед 12.Т.I.
На локалитету Калакачи код Бешке пронађен је скелет мамута. Из ово периода пронађени су и артефакти који имају каракатеристике средњопалеолитског периода, у пределу Земуског леса на локалитетима „Економија 13. мај“ и „Бељарица. На основу свих карактеристика могу се определити као граветијенски или епиграветијенски налази, а то су стругачи и коленасти шиљци који репрезентују можда и мезолитске налазе. Са локалитета из Земуна интересантна је група мустеријенских ручних шиљака, алатке типа секире, назубљена дупла пострушка, неретуширана левалоа оштрица, левалуазијенска оштрица са неправилним назубљеним ретушом, ретуширана дупла постушка и ретуширани левалуазијенски одбитак.
Ретуширани шиљци са локалитета „Економије 13. мај“ и „Бељарица“ (Ј.Шарић -Старинар 58; Plate I)
На простору Петроварадинске тврђаве вршено је системско ископање на палеолитском локалитету. Из периода палеолита пронађени су окресани артефакти, а неки од њих могу се окарактерисати као горњопалеолитски.
Пострушке из слоја 2а из Сектора I са Петроварадинске тврђаве (Д. Михајловић, 2009.Т. III), извор: Урош Николић, Палеолитска налазишта на територији Срема, Зборник Завичајни музеј Рума,VII, 2015,28.
На територији Срема пронађено је доста случајних палеонтолошких налаза као што су: лобања бизона из Саве код Кленка, лобања оријашког јелена из Саве код Сремске Митровице.Такође се издвајају остаци осам скелета медведа из средњеплеистоценског периода на простору површинског копа циглане у Руми. До сада је у Срему пронађен само један палеонтолошки локалитет са стратиграфским налазима.
Лобања бизона из Завичајног музеја у Руми, орални приказ (Д. Недељковић, 2005.Сл.3), извор: Урош Николић, Палеолитска налазишта на територији Срема, Зборник Завичајни музеј Рума,VII, 2015,35.