БЕЖАНИЈА У ПРОШЛОСТИ 

  Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Бежанија је смештена под брежуљком и окружена баруштинама. Овде се налази 74 куће од чатме са крововима од трске и рогозине, дрвена илирска црква и две савске аде, Мала адица и Цигланска ада. Камени пут испод брежуљка води ка Београдској тврђави, вероватно изграђен током турских ратова ради лакшег транспорта топова. Према подаци из 1905. године село има 274 кућна броја, од којих су 203 српска. Укупно броји 2.231 становника. По народности и вероисповести: Срби православне вере 1.113, Немци 598, Мађари 330, Хрвати 137, осталих 53. У месту постоје једна српска православна црква и једна комунална школа. Црква је подигнута 1827. године у готском стилу, за време Франца I и митрополита Стратимировића, и посвећена је св. великомученику Георгију. Постоји српско православно гробље, са најстаријим спомеником из 1804., а темпло је осликао Татић 1898. године. Матичне књиге су заведене 1804. године. Комунална школа има зграду из 1891. године.

Литература:

Мата Косовац (за уредништво одговара), Српска православна митрополија карловачка, по  подацима из 1905, Сремски Карловци, 1910.

Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.