Бронзано доба обележено је производњом бронзаног оружја, оруђа и накита и траје од средине 3 миленијума до почетка 1. миленијума. У овом периоду одиграли су се крупни догађаји у свим сферама живота и постављени чврсти темељи савремене цивилизације. Камен кост, дрво и бакар нису више могли да задовоље потребе грађевинарства, земљорадње и других важних животних потреба нарастајућег броја становника. Људи бронзаног доба добили су нову прилику да се окрену новим и квалитетнијим материјалима. Претпоставља се да се први пут до бронзе дошло на Кавказу. Савременом анализом праисторијских бронзаних предмета дошло се до сазнања да се легура бронзе састојала од две основне компоненте бакра и калаја. Постојали су различити рецепти за ливење који су преузети из развијеног света Медитерана. У источној Србији рудишта су на Руднику код Горњег Милановца. На Фрушкој гори једва су откривени трагови руде бакра. Рудишта калаја су изузетно ретка. Постоји вероватноћа да су га добијали из Чешке или највероватније са Кавказа и из Авганистана. Топљене бакра је изузетно деликатан посао и у оном времену и условима био је истински подвиг. Са металургијом се јављају и нова занимања: рудари, дизајнери, ливци и трговци итд. Употреба бронзе омогућила је израду ефикаснијих, прикладнијих и лепших оруђа, оружја, прибора и накита. Масовна производња предмета од бронзе повећана је у одговарајућој сразмери и ефикасности. Размена добара и искуства у бронзаном добу утрла је многе копнене путеве којима су се трговци кретали на колима или коњима и пловећи Дунавом. У овим крајевима климатски услови су били повољни тек почетком средњег бронзаног доба дошло је до осетније захлађења и обилних падавина. У таквим условима створене су мочваре великих површина па је на тим просторима дошло до измене флоре и фауне.
Најстарија насеља и некрополе бронзаног доба откривене су у Срему и северном Банату. У Срему је доминантна тзв. Винковaчка група насеља, чији су носиоци директни наследници претходне Вучедолске групе. Овај назив је добила по првом откривеном насељу у Винковцима. Највећи број насеља откривен је на доминантним и тешко приступачним положајима. До сада су истраживана насеља на Градини на Босуту, Пећинама код Врдника, Циглана у Добановцима и Шанчине код Белегиша. Углавном су то били обронци или доминантни делови Фрушке горе, а постојала су и равничарска насеља. Становници су се бавили земљорадњом и сточарством. Керамика је основни елемент ове културе и врло је слична вучедолској групи, касније је развијен сопствени стил утицајем Надрев групе из северних панонских области. Карактеристични облици керамике су крчази са једном ушком, трбушасте посуде са уским отвором и огрубљеном или метличасто украшеном површином. До сада није откривена нити истражена ни једна некропола ове групе насеља.
Следећа група је Ватинска која је најзначајнија и најтипичнија војвођанска група праисторије. Носиоци ове групе настанили су практично целу територију Војводине и доста суседних области. Група је назив добила по насељу Ватин у југоисточном Банату, где је први пут откривена. Насеља су била утврђена моћним бедемима, који су били изграђени од барске тврде глине, армиране дрвеним гредама и са палисадима на врху. Испод бедема са спољне стране налазио се дубок и широк ров као препрека. У насеље се улазило преко моста на велику дрвену капију. Куће су биле поређане у зракасте низове који су водили према центру насеља, где се одвијао друштвени живот становника. Између стамбених објеката формиран је и економски део са кружним силосима за жито, радионицама за ливење бронзаних предмета и других радних површина. Куће су биле различитих димензија. Највеће су припадале племенских старешинама и подизане су на најдоминантнијим деловима насеља. Димензије су им досезале до 12х6м, а имале су два или више одељења. Основна конструкција зидова куће су моћни диреци, а између њих коље са плетером и изолацијом од снопова трске. Зидови су били облепљени блатом и плевом са обе стране. Кров је грађен од греда са биљним покривачем. Велике и чврсто грађене куће имале су украшену фасаду од земљане штукатуре око врата и прозора, а на зидовима су грађени полустубови са капителима. Све је имитирало елементе микенске архитектуре али на панонски начин. У кући се налазило овално огњиште, простор за кућно посуђе, радни део са посудама за жито и жрвњевима за млевење, простор за спавање, вертикални разбој за ткање, резерве хране, одећа и покривачи као кућни и лични прибор. Величина и опремљеност куће зависила је од економске и друштвене моћи власника. У великим насељима налазиле су се племенске старешине које су доносиле важне одлуке о егзистенцијалним питањима. Испред улаза у главни град налазило се подграђе. Становници ове културе бавили су се земљорадњом и сточарством. Ватинска група гајила је две врсте пшенице: једнозрну и двозрну, јечам обични плевни, просо и сочиво. У бронзаном добу постајала су дрвена рала која су вукли волови. Од пољопривредних алатки коришћене су мотике од јеленског рога и браздалице за сејање. Вукли су их људи стварајући простор у који се стављало семе. Житарице су скупљане помоћу бронзаних и дрвених српова са назубљеним кременим сечивима. Претпоставља се да су од житарица правили и пиво. Потребе човека натерале су га да припреми и конзервира неопходне вишкове хране те тако припреми за зимске и пролећне дане. Становници су врло рано дошли и до припрема сира пошто су живели у топлој клими. Од животиња најмасовније је гајено домаће говече, овца, коза, домаћа свиња, коњ и пас. Тек крајем бронзаног доба се јавља кокош пореклом из југоисточне Азије. Говече и коњ су коришћени и у исхрани и као радна снага. Везано за коње најбројнији су налази као што је узде, спојнице за ремење и разни други украси. Окривени су и модели кола од земље који су били дечије играчке. Пас је био човеков љубимац али то није сметало га изнесе на трпезу. Уз домаће животиње коришћење су: дивље свиње, праговече, јелен и срна. Лов је имао великог удела у преживљавању становника. Риболов је такође био развијен, а од риба доминира сом, смуђ, шаран и др. Ловили су их искључиво великим коштаним и бронзаним удицама, а били су у употреби и специфични харпуни (од врха рога) који се први пут користи у Вучедолској групи крајем бакарног доба. У сезони лова највероватније да су користили мреже за лов на рекама. Гајење домаћих животиња је била општа појава у свим периодима праисторије, почев од раног неолита. Житарице су због скромних количина биле само за потребе становника али не и стоке.Због недостатка косе није се могло обезбедити сено као залиха за стоку. Чопори свиња су целу годину проводили поред река и бара у храстовим шумама. Шкољкарење је био трајан и најважнији извор хране. Војводина није била у прилици да почетком бронзаног доба значајније утиче на производњу металних предмета, али је била велики потрошач. Вишком хране набављали су металне предмете од путујућих трговаца, али су у развијенијим периодима у великим насељима формирали и сопствене радионице за ливење бронзаних предмета. Производња текстила и керамике била је најзначајнија грана домаће радиности. Док су се земљорадњом, сточарством, грађевинарством и рударством бавили мушкарци, жене су се бавиле израдом одеће, обуће, керамике и другим кућним пословима. Одећа се производила од вуне и лана,а памук није био познат на европском тлу током праисторије. О одећи у Војводини нема пуно података али се зна да је ткање било познато још од раног неолита. За израду обуће користила се кожа од крупне стоке и свиња. Керамичка производња је током Ватинске групе доживела врхунац. Употребљавала се за свакодневну употребу, за култне сврхе и дечију игру (разне звечке, минијатурне теракоте омиљених животиња, птица и гмизаваца). Посебну пажњу скреће појава посуде чунастог облика коју су археолози назвали посудом за рибу. Дршке и ушке код посуда за ношење биле су различито моделоване и то је била ознака власничке припадности. У питању су беле лампице за осветљење просторија у кући, претеча лампе. Микенски утицај у овом периоду говори да су се за исцртавање геометријских мотива становници морали срести са математиком и њеним основим реквизитима. Занимљиво је да су становници бронзаног и гвозденог доба познавали сваки мајдан камена у Фрушкој гори. Највећи део бронзано доба у Војводини протекао је у стабилним и мирним односима.
Ватинску традицију пресекли су носиоци тзв. дубовачке (по насељу Дубовцу у Банату) керамике, а касније су име се придружили носиоци Белегишке групе (по насељу Белегишу у Срему). Белегишка група је продужетак Ватинске групе, али нема сјај и квалитет своје претходнице. Све је скромније и једноставније, почев од насеља, кућа, луксузне керамике и др. Промене у духодној сфери практиковање спаљивања покојника све до гвозденог доба је последица економског и општег стања. Када је технолошки напредак донео велике количине метала ствари су се значајно измениле. Бронзани предмети се ретко откривају у оквиру насеља, налазе се у оквиру гробова или као закопано благо. Немирна времена била су прави узрок скривања блага. У бронзаном добу створен је велики број бронзаних предмета: разне врсте секира, длета, српови, врхови копаља и стрела, раоник (лемеш), коњске жвале, карике за ремење, узде, ножеви, бријачи, игле, удице, бодежи, мачеви, шлемови, заштитник за груди, чешљеви, копче за одећу, наногице, наруквице, огрлице дијадеме, привесци, пинцете, ланчићи, појаси, дугмад, више врста посуђа, делови кола, култна колица, трубе и други предмети за свакодневну употребу. Накит су у бронзаном добу правили у изобиљу, наоружање је постало разноврсно и убојито, а богате породице су га правиле и од злата. Због нових схватања загробног живота почиње се са производњом великих количина посуда које су служиле као урне.У њих се стављао пепео са личним инвентаром и накитом. Средње бронзано доба карактерише појаву глинене пластике, керамика типа Дубовац. У урни су се налазили идоли људског лика у дугачким звонастим сукњама. Антопоморфни идоли су имали култне атрибуте и симболички карактер. Сунце је тада схваћено као симбол живота и најзначајнији култ међу становницима бронзаног доба.У бронзаном добу бог је први пут представљен у људском облику. Своје божанство људи су задовољавали тако што су му повремено приносили жртве у храни (хлеб, месо, мед, воће) и драгоценостима(предмети од племенитих метала и бронзе), а за узврат очекујући заштиту од свих врста зала и несреће. Покојници се спаљују са одећом, накитом, личним прибором и оружјем, а сахрањују у уранама у новоформирана гробља. Крајем бронзаног доба десила су се многа миограциона кретања због различитих етничких турболенција, а то се осетило и у нашим крајевима. Ови догађаји се директно везују за носиоце Белегиш групе II која је тада била саставни део великог и широког распрострањеног Гава комплекса, северније од нас. Гава племена имала су велику економску моћ и обогатила су се захваљујући производњи бронзе. Осећали су се моћним и упустили су се у авантуру са развијенијим цивилизацијама. То су била гранична времена пљачке и освајања. Остаци ових насеља и некропола свих културних група бронзаног доба откривени су на: Шанчинама и Стојића гумно код Белегиша, Гомолава код Хртковаца, Пећине код Врдника, Градина на Босуту код Вашице.
Литература:
Др Предрага Медовић, Праисторија на тлу Војводине, од Панонског мора до доласка Римљана, Нови Сад, 2001.