Јован Миленко Грчић (1846 – 1875), књижевник

ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО 

Јован Миленко Грчић (Черевић, 15.11.1846 – Беочин, 29.5.1875) био је књижевник. Основну школу завршио је у родном месту, а даље школовање наставио у Петроварадину, Новом Саду, Сегедину и Пожуну. Још као гимназијалац писао је песме и био члан више ђачких књижевних дружина. Прву песму објавио је са седамнаест година у Даници. После смрти своје драге пријатељице Милене Стефановић, њој у знак сећања додао је свом имену „Миленко“. Са стипендијом Матице српске студирао је медицину у Бечу, где је 1869. објавио збирку Песме и преводио Гетеа, Хајнеа и Ленауа. Иако није добио подршку савремене критике, наставио је да ствара и 1875. објавио циклус Мозаик. Тешка туберкулоза приморала га је да прекине студије и врати се кући, а последње дане провео је у манастиру Беочин. Умро је у 29. години. Грчић је писао љубавне, родољубиве и описне песме, али се највише истакао стиховима инспирисаним природом. Осим поезије, оставио је и прозна дела (Сремска ружа, Змијина кошуљица), због којих га Милан Кашанин сматра једним од зачетника модерне српске прозе.

Литература:

Борислав Стојшић, Знамените личности Срем од I  до XXI века, Музеј Срема, Сремска Митровица, 2003.