Сурчин, 1932.

СУРЧИН У ПРОШЛОСТИ

  Сурчин се први пут помиње 1404. године, а зна се да је постојао и пре 1690, када је био седиште протопрезвитерата. До 1713. године већ је био насељен. У попису из 1733. наводи се да има „добрих 40 глава људи“, а 1734. године бројао је 60 домова. Средином 18. века број домаћинстава је опао — 1756. године било их је 40 — али је у наредној деценији уследио снажан пораст. До 1766. Сурчин је имао чак 138 домова, да би 1774. број пао на 122, а 1791. на 100 домова са 526 душа.  Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Сурчин је равничарско насеље са 152 куће од чатме, официрским квартиром од добре грађе и трошним капетанским квартиром. Поред тога, има илирску цркву, шупу за егзерцир, коњушницу за ергелу, трошну народну школу и стрелиште. Позната је и по плантажи дудова и савском острву Ненадова адица. Од 1774. до 1791. село је изгубило дванаест породица које су се иселиле у Србију, а све су потицале из западних крајева. Између 1791. и 1810. број становника се још смањио, јер је 71 породица напустила Сурчин, али се 1810–1811. доселило 17 нових домова, такође из западних крајева. Тада је село имало 171 дом и 836 душа. Потеси сурчинског атара били су бројни: Тврдењава, Ревир, Црно брдо, Камендин, Врбас, Орешац, Велико и Мало окно, Јаношевића ада, Велики рит, Попова ада, Гај, Бостан, Плешин, Крејићев и Гаћанов буџак, Округла међа, Давидовићев буџак, Орачко поље, Приливак, Лакочевића греда, Баште, Бршљан, Шумице, Курјачка греда, Карашице и Савски пашњак.

Литература:

1. Душан Ј. Поповић Срби у Срему до 1736/7, историја насеља и становништва, Београд, 1950.

2. Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.

БОЉЕВЦИ У ПРОШЛОСТИ

   Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела,  Бољевци се налазе у пространој равници и броје 143 куће у једној линији, све од плетера са кровом од трске и рогозина. Овде су официрски квартир од добре грађе, дрвена илирска црква, коњушница за ергелу и стрелиште. На реци Сави налазе се остаци старог дворца, а у близини је и ада Зидинска мала под овостраном јурисдикцијом, као и богата рибом Живача бара која је дата под закуп. Недалеко се налази манастир Фенек, изграђен од доброг материјала.

Литература:

Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.

Манастир Фенек, разгледница

ЈАКОВО У ПРОШЛОСТИ 

  Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Јаково лежи у равници и има 99 кућа у једној линији, покривених трском и рогозином, официрски квартир од чатме, немачку школу у лошем стању, дрвену илирску цркву и илирску школу од опеке. Уз чардак Остружницу налази се скела за превоз свиња и робе.

Литература:

Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.

БЕЧМЕН У ПРОШЛОСТИ

  Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Бечмен је такође равничарско место са 52 куће од плетера, покривене трском и рогозином, дрвеним официрским квартиром и трошном илирском црквом.

Литература:

Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.

ДОБАНОВЦИ У ПРОШЛОСТИ 

  Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Добановци имају 183 куће, углавном од набоја, са крововима од трске и рогозина, официрски квартир од плетера, немачку школу и илирску цркву. У близини се налази велика ергела Забран, окружена ровом и трњем, са коњушницом и кућом за коњушаре.

Литература:

Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.

ПЕТРОВЧИЋ У ПРОШЛОСТИ

   Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Петровчић је смештен у равници, окружен баруштинама, и има 45 кућа од плетера, покривених трском и рогозином, као и трошну дрвену илирску цркву.

Литература:

Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.

ПРОГАР У ПРОШЛОСТИ 

 Према записима из 1786.године, аутора чиновника Франца Штефана Енгела, Прогар има 81 ушорену кућу, квартир за официра, илирску цркву и школу.

Литература:

Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад, 2003.